Moj dramski tekst „Baka i unuka“ nalazi se u sadržaju knjige ANTOLOGIJA DRAMSKIH TEKSTOVA ZA DECU II . Knjigu je priredio Dr Milutin Đuričković.
BAKA I UNUKA (odlomak)
Napomena: Tema predstave je savremeno doba u kome porodica gubi svoj osnovni smisao postojanja. Zbog obima teksta i načina govora pogodna je za učenike viših razreda. Bitno je da ulogu bake dobije učenica koja ima moć imitiranja bakinog glasa, kao i prilagođavanje izgovora. Baka je lik koji je došao iz seoske sredine u gradsku, pa je izgovor drugačiji.
LICA: BAKA, UNUKA
Scena: Postavljen je nameštaj kao u dnevnom boravku. Na manjen stočiću nalazi se bokal sa vodom i čaša. Likovi se u toku predstave kreću opušteno po celoj sceni.Baka izlazi na scenu u spavaćici, sa krpicama na glavi (za uvijanje kose), nosi naočare i sobne papuče.
BAKA (sama za sebe): E, vala, kad moja snajka posoli večeru ima da piješ vodu celu noć.(Uzima bokal, sipa vodu pije.)
Unuka izlazi sa drugog kraja scene. Iznenađena je što je srela baku. Poče da joj se zbunjeno smeška. Našminkana, obučena:kratka suknja,kratka bluza, duge čizme.
BAKA: Kuda, Daro, srce bakino? Je l’ se to spremaš za spavanje? (Zagleda je.)
UNUKA ( uvređeno): Nisam ja DARA!Ja sam K A S A N D R A ! Koliko puta moram da te zamolim da me tako ne zoveš?!
BAKA: Ama, dete, ne bih ja tebe tako zvala… nego… ne mogu toliko jezik da lomim. … Sećam se, k’o da je juče bilo, kad si se rodila… pa tvoj deda i ja zvasmo ceo komšiluk na čas’. Al’, kad mi moj Živorad javi kako se zoveš, deda i ja tri dana vežbasmo, i – ne naučismo. Pa, kô velimo: da je mi zovemo: DARA.
UNUKA (uvređeno): Znam bako, ali meni to smeta. Nisam ja kriva što je tvoja snaja celu trudnoću provela uz španske serije, pa su joj njihova imena postala kao domaća. (Za sebe.)Bolje da je provela uz Đuru Jakšića, Branka Radičevića ili Njegoša. Ja bih se zvala Milica, a domaću lektiru ne bih morala da čitam.
BAKA (mazi je po glavi): Nemo’ ti, čedo bakino, da se na me ljutiš.
UNUKA: Ne ljutim se, nego, brate, glupo mi je kad se javiš na telefon, pa kad vikneš: (imitira je): Daro, čedo moje, neki te zovedu! Šta da im zborim? Društvo me posle proziva: te – de si (naglašeno ) Daro, te – de si (naglašeno) Čedo!
BAKA: Dobro, evo ja ću sad, dok sam u ovi vaš grad, opet da vežbam. I onako sedim dokona. Al’ tvoj tata, moj Živorad, ljubi ga majka, zapeo: pa dođi, majko, malo kod nas da odmoriš te stare noge … pa dođi… I, ja dođo’. Ono … ne zbog nogu, nego sam se vas uželela.
UNUKA (prebacuje joj ruku preko ramena i govori joj umiljato): Ako si došla. Ja baš volim.Sad mi je kuća nekako punija. Kad god se vratim odnekud, znam da si ti tu i da me čekaš.
BAKA: (tužna) Ako, ako… ali pošteno vas ne viđam…
UNUKA (uzdiše): Šta ćeš baba, tako se živi.
BAKA ( uzbuđeno): Živi?! Ne, Dar… ovaj, dete moje, vi i ne živite. Vi samo jurite. Gledam, mislim i čudim se kako više znate: jeste l’ pošli, il’ ste došli… (Zaneseno.) Život je bio u naše vreme. To bilo poštovanje, poštenje…Mi se voleli od istinski… A ovo sade: to ti se svet pretvotio u zlo i pakos’. Znaju li, bre, ljudi jedni za druge?
UNUKA: Slažem se ja sa tobom, ali ti i ja ništa ne možemo da promenimo.
BAKA (zamišljeno): Nažalost, svi tako i kažu. Zato i srljamo sve više. Nema više ni koj’ da nam pokaže kako treba. Iako ga je majka rodila, on ili bude plaćen da ćuti, ili ga proglase ludim. A ko sme ludog da prati…
UNUKA: Uvek sam te, bako, volela zbog tih tvojih mudrih reči. A sad, da te ljubim i odoh.
BAKA (zadovoljna): Ako, ako, idi (Vrti glavom.) Treba mladi da spavaju.
UNUKA (razdragano): Kakvo spavanje? Odoh na žurku.
BAKA (iznenađena): Na jurku? Ko se još juri po gradu u ovo doba? Pametni ljudi uvek govorili (naglašava): u gluvo doba izlaze napolje ili teški nesrećnici ili nečastivi.
UNUKA: To je bako bilo u tvoje doba.. I ne idem na jurku, nego na (naglašava):žurku. To je mesto gde se mladi okupljaju, igraju, plešu.
BAKA (zadovoljna): Pa što ti meni ne kažeš da ideš na igranku. Ako, blago babi, ako. (Tiše za sebe.) I ja sam išla u svoje vreme. Nego,( zagleda joj lice ) il’ se mene čini, il’ se ti nisi umila. Sve ti neko plavilo oko očiju.
(…)