„NEBESKO ZASEDANJA“ januar, 2016.

Predstava “ NEBESKO ZADEDANJE“ napisala sam i sa učenicim realizovala na Svetosavskm danu 2016.godine. Sadržaj dramskog teksta je obuhvatio paralelu nekadašnjeg i sadašnjeg vremena:

SIMEON: Tužno, srpski rode moj! Tužno! Ne znam šta da vam kažem. Kada sam zemlju dušom napuštao mislio sam da vam se neću vraćati. Rekoh sebi: Hajde sad ti, Stefane Nemanjiću,  polako Bogu na istinu. Što si uradio – uradio si. Ali – ne! Ne mogu više ovo da gledam. Zar Srbi? Zar moji Srbi?! Zar oni da se odreknu korena svojih, i da grle tuđeg jače neko bližnjega svoga. Zar moj Srbin da psuje, laže, licemersko srce da nosi u grudima. Da mu budu draži turcizmi i germanizmi, da mu je  draža fotelja od majke rođene pa je jače grli i čuva, da mu decu čuva ulica, napredak  da mu leži na praznim pričama, a umetnost da mu gradi Grand parada. E, ne može! Sve je to počelo kada je moj Srbin zaboravio od  kada i od koga potiče.

tragomsvogvremenapredstavenebeskozasedanja

BELI ANĐEO:

Potražite mir pod krilima mojim,

Pogledajmo zidine Studenice mile,

Tu Simeon  sa milom Anom zbori,

O danima gde su se tajne skrile.

tragomsvogvremenapredstavenebeskozasedanja

SIMEON:   Milica i Jefimija, velike Srpkinje! Rađale, gajile, kućile, muževe u boj slale, a onda podizale zadužbine za pamćenje i spokoj duše.

DUŠAN SILNI:             Bilo, Župane, bilo , pa nema … Lepo je što ti toliko veruješ i dalje u srpski rod, ali bojim se da su se stvari promenile. Došli su neki novi klinci. Oboleli su od zavisti, gordosti i nerada. Mene u istoriji izučavaju kao Silnog, kao osvajača. Neki mi, čak, i zameraju. Ali, ja sam nešto radio: osvajao, gradio, zakon pisao. Kako li će istorija ove današnje Srbe zvati?

SIMEON:   Dušane, polako! Znam ja da si ti uvek preke naravi bio. Nisi lako opraštao. Ali te molim ne sudi. Položi nadu i veru u današnjicu naše Srbije.

DUŠAN SILNI:   U koga da položim veru?

SIMEON:    U školu i u umetnike. Jedino još deca i nadahnute duše daju nadu da će se naši tragovi, baština sačuvati. Zato smo se okupili da ih podsetimo odakle potiču i da se ponose svojim poreklom.

SVETI SAVA:      Razumem vas obojicu. Ti, Dušane Silni, pamtiš vreme srpskog uspona, napretka. Ali istorija tokove menja. Naiđu, tako, dani kada se napred ne može, ali je bitno u tim danima sebe ne izgubiti. Sačuvati osećaj ljubavi, osećaj pripadanja. A,i tvoj strah je, oče, opravdan. Ti sve pokušavaš da se opstane i sačuva baština koja cenu nema.

STEFAN DEČANSKI:    Srbi moji, braćo draga, borio sam se i protiv oca i protiv sina, ali na korist naroda svog. Visoke Dečane sagradih da se Bogu molim, da se Nebu pesme poje, a plamen sveće da porobljenoj duši vraća sjaj. I tako će biti dok Srbin postoji. Ume Srbin da čuva!

tragomsvogvremenapredstavanebeskozasedanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>