ŽVOT NAM DAJE  SAMO ONO ŠTO DAJEMO DRUGIMA 

(javni čas) 

„Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.“ 

Andrić 

Ministarstvo prosvete je raspisalo konkurs povodom obeležavanja 125 godina od rođenja našeg nobelovca. Tim povodom koleginica Jelena Antić, profesor književnosti i ja realizovali smo javni čas.

Učenici su kazivali Andričeve misli, izvodii dramatizaciju njegovih tekstova, citirali …

U prugramu su učestovali i članice baletske škole APLAUZ,kao i muzički izvođači.

Andrić:

„Smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže. I, ne zaboravite: život nam daje samo ono što mi drugima dajemo.“

Nakon realizacije časa, stupila sam u kontakt sa Zadužbinom Ive Andrića i informisala ih o realizaciji javnog časa. Na njihovo insistiranje prosledila sam materijal o realizaciji. Vrlo su zahvalni i zadovoljni.

Uživali smo! Hvala svima koji su nam dali podršku!