Надежда: Није нама жао нашег страдања. Ми смо га изабрале. Гледајући друге како гину и страдају, да ли се другачије и могло радити. А, јесте ли ви, данашње сликарке, интелектуалке, књижевнице, министарке, сачувале ту хуманост у себи? Живите ли само за свој лични сјај који је умишљен, или своје умеће дарујете? Сјај образоване жене није у томе да понесе одређено звање. Колико сте спремне на одрицање које је, заправо, највећи добитак. Незаборавите, ова земља и сада, после сто година, и даље лежи на Српкињама које све могу, све знају и све смеју. Научите и младе нараштаје да љубав није узимање, већ давање.