„SVETOSAVLJE PREKO SOLUNA“
„SVETOSAVLJE PREKO SOLUNA“, predsatava kojom je obeležen Svetosavski dan 2018.gpdine u našoj školi.
Tekst sam napisala sa idejom da se obeleži sto godina od završetka Velikog rata. Sveti Sava je kao narator proveo današnju omladinu svojom pričom kroz taj period. Likovi su znamenita imena velikog rata ( Petar Bojović, Vojvoda Mišić, Vojvoda Putnik, Miunka Savić, Steta Stepanović, Nadežda Petrović …) Tekst nije opisivao dane tog vremena, već sam monolozima pravila njihov osvrt na sadašnje vreme.
-
- Milunka: Srpkinja je uvek bila rame uz rame sa muškarcima. Tako nas je život učio. Kroz istoriju smo stalno gubile očeve, braću, muževe, sinove. Kuća ostajala na nama. Plug i njiva su nam bliksi kao razboj i vreteno. No, pored ordenja koje dobih, reći ću vam da su mi najveće ordenje moja deca. Moj porod, i koji sam rodila i koji sam podigla. Srpkinje moje, vi znate šta znači biti majka. Može li vas život bolje odlikovati? Ne može! Pa, upitajte se jeste li dovoljno ordenja sebi okačile. Vaše bake po desetoro, vi po jedno. Pa od tog jednog očekujete da nastavi lozu, da završi visoke škole, da sačuva krsnu slavu, pa da ono ima petoro dece kao biste se vi ponosili unučićima. Može li sve to jedno dete? Ne može! Upitajte se, Srpkinje, gde vam je ordenje.
-
- Momčilo: Draga moja deco, ne zaboravite da ste onoliki veliki ljudi koliko možete u sebi sačuvati dostojanstvo i samilost. Čovek mora u sebi gajiti i čuvati dostojanstvo. Ono raste zajedno sa vama i vašim uspesima. Samilost će u vama bujati kada shvatite koliko možete dati , i kako je lepo nekome pomoć pružiti. I znajte da: hod dobrote nikada ne možete čuti. Ona ide nečujno, ali ostavlja neizbrisive tragove.
-
- Nadežda: Nije nama žao našeg stradanja. Mi smo ga izabrale. Gledajući druge kako ginu i stradaju, da li se drugačije i moglo raditi. A, jeste li vi, današnje slikarke, intelektualke, književnice, ministarke, sačuvale tu humanost u sebi? Živite li samo za svoj lični sjaj koji je umišljen, ili svoje umeće darujete? Sjaj obrazovane žene nije u tome da ponese određeno zvanje. Koliko ste spremne na odricanje koje je, zapravo, najveći dobitak. Nezaboravite, ova zemlja i sada, posle sto godina, i dalje leži na Srpkinjama koje sve mogu, sve znaju i sve smeju. Naučite i mlade naraštaje da ljubav nije uzimanje, već davanje.
-
- Bojović: Tako je, Stepo! Ali ljudi to vrlo lako zaborave. Ta zavist koja ovlada ljudima i ta umišljena moć često unakazi ljudsku dušu. Svi se bore za vlast, a, kao Bogu se mole. Malo ko oseća da je Bog u nama. Da naša duša oslikava naš život. Neće vam, nijedan političar, nijedan zakon promeniti živit, ako ga vi sami ne menjate. Plašite se tuđe slave, umesto svoju da stvarate. Mrzite srećne, umesto sami da ste srećni. Smeta vam tuđ osmeh jer ste svoj izgubli. Može li se, braćo, tako napred. Ne može! Načinite korak! Imate i vi svoje ofanzive. Samo vi svoju bitku bijete sami sa sobom. Pa, srećno vam bilo. Verujem u vas!
-
- Stepa: Šta bih rekao? Verujte da ne znam. Gledam i ne verujem svojim očima. Uvek sam mislio da svako treba da radi prema svom obrazu. Kada naši stari pomru, pa nam u nasledstvo ostave malu njivu, mi uvek možemo čista obraza da zavrnemo rukave pa da zaradimo. Ako su nam ostavili čisto ime u nasledstvo, svako će nas primiti da radimo, da zaradimo. Ali, ako su nam preci ostavili prljav obraz, to oprati ne možemo. U društvo nas niko neće hteti.Zato, Srbi moji, razmislite šta će biti jednog dana kada nestanete. Hoće li se vaša deca ponositi čiji su, ili će trošiti nasledstvo u sramu krijući ko su im roditelji. Najbitnije stvari se ne kupuju i najvrednije je ono što nema cenu.
-
- Sava: Hvala ti, srpski rode, što ima u tvojoj duši mesta za sećanje. Što će seme dobrote, dostojanstva i ponosa rasti i u novim naraštajima. Ponašajte se tako da nam nova istorija ne bude ispisana zlim danima, već dobrim delima. Pamtite prošlost zarad srećne budućnosti! Srećna vam slava! Bog vas čuvao!
-
- Mišić: Tako je, Vojvodo. Svako vreme – svoje breme. No, ima u Srba još ljudskosti. Ume Srbin domaćin da bude, porod da čuva, slavu da slavi. Nije Srbin prestao da bude rodoljub. Samo se plašim: da li je spreman da bude i dalje roditelj kakav treba? Da li će mladi naraštaji znati da ponesu istoriju koja je teška, ali pravedna, oslobodilačka i poučna. Bez istorije narod ne postoji. Sam sebe izbriše. Čuvajte kroz vreme sami sebe! Vredite samo ako trajete!
-
- Putnik : Rekoste o meni sve. Čak i mnogo. Ne volim ja kada me mnogo hvale. Naučio me život da je najbolji život u tišini. Svako treba sam da zna koje su mu vrednosti. Moje ime može samo da vas podseti na vreme kada se nije koračalo putevima interesa, koristi. Žao mi je ako je to moj rod zaboravio. A, bojim se da jeste. Zato često mogu kod vas videti lažne pohavle i zaboravljene vrednosti. Čuvajte se toga! Zabluda trenutne koristi ume čoveku i dušu da uzme. Ne zaboravite, Srbi moji: u sadašnjosti se gradi budućnost.
-
- cela ekipa
