ŽVOT NAM DAJE  SAMO ONO ŠTO DAJEMO DRUGIMA 

(javni čas) 

„Знаци које остављамо иза себе неће избећи судбину свега што је људско: пролазност и заборав. Можда ће остати уопште незапажени? Можда их нико неће разумети? Па ипак, они су потребни, као што је природно и потребно да се ми људи један другом саопштавамо и откривамо. Ако нас ти кратки и нејасни знаци и не спасу од лутања и искушења, они нам могу олакшати лутања и искушења и помоћи нам бар тиме што ће нас уверити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први ни једини.“ 

Andrić 

Ministarstvo prosvete je raspisalo konkurs povodom obeležavanja 125 godina od rođenja našeg nobelovca. Tim povodom koleginica Jelena Antić, profesor književnosti i ja realizovali smo javni čas.

Učenici su kazivali Andričeve misli, izvodii dramatizaciju njegovih tekstova, citirali …

U prugramu su učestovali i članice baletske škole APLAUZ,kao i muzički izvođači.

Andrić:

„Смрт брише само нестварне величине, а истинске учвршћује и уздиже. И, не заборавите: живот нам даје само оно што ми другима дајемо.“

Nakon realizacije časa, stupila sam u kontakt sa Zadužbinom Ive Andrića i informisala ih o realizaciji javnog časa. Na njihovo insistiranje prosledila sam materijal o realizaciji. Vrlo su zahvalni i zadovoljni.

Uživali smo! Hvala svima koji su nam dali podršku!