Степа: Шта бих рекао? Верујте да не знам. Гледам и не верујем својим очима. Увек сам мислио да свако треба да ради према свом образу. Када наши стари помру, па нам у наследство оставе малу њиву, ми увек можемо чиста образа да заврнемо рукаве па да зарадимо. Ако су нам оставили чисто име у наследство, свако ће нас примити да радимо, да зарадимо. Али, ако су нам преци оставили прљав образ, то опрати не можемо. У друштво нас нико неће хтети.Зато, Срби моји, размислите шта ће бити једног дана када нестанете. Хоће ли се ваша деца поносити чији су, или ће трошити наследство у сраму кријући ко су им родитељи. Најбитније ствари се не купују и највредније је оно што нема цену.