Мишић: Тако је, Војводо. Свако време – своје бреме. Но, има у Срба још људскости. Уме Србин домаћин да буде, пород да чува, славу да слави. Није Србин престао да буде родољуб. Само се плашим: да ли је спреман да буде и даље родитељ какав треба? Да ли ће млади нараштаји знати да понесу историју која је тешка, али праведна, ослободилачка и поучна. Без историје народ не постоји. Сам себе избрише. Чувајте кроз време сами себе! Вредите само ако трајете!